Trideset žena ubijeno je ove godine u porodičnom nasilju, a u proteklih deset godina od nasilja je stradalo više od 350 žena u Srbiji. Ovi zabrinjavajući podaci rečeni su uoči Međunarodnog dana nasilja nad ženama.
Povodom svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“, koja traje od 25. novembra, samo neke od najhrabrijih žena i majki koje se nalaze u Sigurnoj kući odlučile su da se istrgnu iz kandži nasilnika, a sada su ispričale svoju priču. Njihove priče su bolne, ali sve žene su složne u jednom - nemojte čekati, prijavite nasilnika:
"Kada sam ga upoznala bio je alkoholičar, ali mislila sam da će se promeniti. Živeo je sa ocem alkoholičarom i mislila sam da baš zato neće biti takav. Nasilje je krenulo od početka veze, kada sam imala 22 godine. Najpre je maltretirao mog sada pokojnog oca, zatim je tukao i nas ostale", govori žena i dodaje:
"Već sam sa decom bežala u Sigurnu kuću, pa smo se vratili misleći da će biti bolje. Moj tata je bio bolestan i kad dobije penziju, kupovao bi mojoj deci sve, dok je muž radio i nije dao novac, sve je trošio na alkohol. Pijan se tukao po kafanama, pa takav dođe i nastavi kod kuće, ja ne znam ni kako sam živa 18 godina".
U potresnoj ispovesti ona navodi da su ga se deca plašila, kada vide oca da je ušao u kuću počinju da vrište, a stariji sin dugo nije mogao da govori.
"U sedmom mesecu sam morala prvo dete zbog njega da rodim. Tada se na Božićnoj večeri posvađao sa mojim tatom, uhvatio ga za gušu i ja sam od stresa pala u nesvest. Hitna pomoć je došla i porodila sam se, dete je imalo 1.300 g. Kuća u kojoj smo živeli je moja, ali nisam više mogla da izdržim i otišla sam. Ja sam svih tih godina radila da bih zaradila za decu, skupljala ambalažu, čistila, prodavala na pijaci, morala sam da se snađem jer od njega nisam imala koristi. Radim i sada i za ova tri meseca u Sigurnoj kući osećam se mnogo bolje, odmorila sam se. Ipak, iskrena da budem, i dalje se bojim da krenem u novi život", govori žena koja je uspela da se istrgne iz kandži nasilnika i dodaje:
"I sad sam rešila da prodam kuću i kupim sebi i deci drugu, jer u mojoj kući nema više života. Meni su govorili, ali ja nisam slušala. Ja sam sve to trpela, bežala sam sa decom više puta proteklih godina, ali Centar za socijalni rad više nije mogao to da izdrži i uzeo je decu. Deca su sada već velika. Sin sada puni 18 godina, svaki dan se čujemo i kada kupim novu kuću moći ću da ih vratim. Lepa deca, petoro njih (17, 16, 15, 9 i 5 godina). Dan koji je bio presudan je kada je na mene izvadio nož nasred ulice, bio je pijan, a pio je pet dana bez prestanka. Pokrenula sam postupak protiv muža da se iseli iz kuće, ali ne vredi, jer policija ne može da ga nađe. On se krije u toj kući, ne mogu da mu uđu u trag".
(Kurir.rs/Blic, M.Brkić)
NE PROPUSTITE
